„Милан Тепић је херој, а не злочинац“ Бундало тражи смјену Бисере Турковић
Перица Бундало, посланик у Народној скупштини Републике Српске затражио је од српских представника у Представничком дому БиХ да покрену поступак смјене Бисере Турковић, министра иностраних послова БиХ зато што је на непримјерен начин реаговала на протестну ноту Хрватске поводом откривања спомен плоче народном хероју Милану Тепићу у Бањалуци.
Подсјећамо, Бисера Турковић је изјавила да се “придружује осуди чина који показује због чега је неопходно законски забранити величање злочина и геноцида”.
Томе је претходило саопштење Министарства иностраних и европских послова Хрватске у којем је наведено да је „неприхватљива одлука градоначелника и Градске управе Бањалуке којом се велича терористички чин особе која је током великосрпске агресије на Хрватску, у самоубилачкој акцији, свјесно узроковала смрт великог броја хрватских бранитеља и цивила, као и огромна материјална разарања Града Бјеловара“.
Хрватске власти су саопштиле да су уручиле протестну ноту Министарству спољних послова Босне и Херцеговине због откривања спомен плоче у Бањалуци мајору ЈНА Милану Тепићу који је 1991. разнио складиште оружја у Бјеловару.
– Због изостанка адекватне реакције из Миланове и моје Козарске Дубице, из моје Републике Српске и њених институција, згрожен квалификацијама власти Хрватске а нарочито министрице иностраних послова БиХ Бисере Турковић, не могу прећутати ову ситуацију. Српски народ али и остали грађани требају знати истину о овом случају а не насједати на политичке, злонамјерне поруке које нису утемељене на чињеницама – казао је Бундало за Српскаинфо.
Он је такође додао да је непримјерено, ружно и злонамјерно квалификовати херојство и оданост Милана Тепића држави којој се заклео, као терористичко дјело и поступак великосрпске агресије.
– Милан Тепић је 29. септембра 1991. године, нападнут од хрватских паравојних група, одлучио се на саоубилачки чин јер није имао другог избора а вјеровао је да ће тиме испоштовати војничку част и заштитити државу СФРЈ којој је дао заклетву. У то вријеме ЈНА је била једина легитимна војна структура а Хрватска је своју самосталност, подсјећам, прогласила у мају наредне 1992. године. Претходно, у борби са нападачима погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић. Чињеница јесте да је погинуло 11 хрватских нападача али они су опколили касарну те држали војно складиште и војнике ЈНА у блокади – подсјетио је Перица Бундало рекавши да је Милан Тепић, својом одлуком слиједио слободарске идеје својих Козарчана који су, у Другом свјетском рату масовно затворени и ликвидирани у Јасеновцу, Јабланцу, Млаки, Сиску, Старој Градишки, Доњој Градини и другим логорима смрти НДХ-а.
– Често се поставља питање, да ли је Милан Тепић имао другачији избор а то је предаја хрватским паравојним групама. Одговор на то је случај пуковника Рајка Ковачевић, команданта касарне “Божидар Аџија” у Бјеловару. Хрватске снаге су неколико дана раније, по уласку у ову касарну, убиле команданта Ковачевића и двојицу његових помоћника, а потом стријељале још шесторицу припадника ЈНА. Тај случај је такође утицао на Тепићеву одлуку о самоуништењу, јер он заправо није имао другог избора – казао је Бундало.
Хрватске власти, ни тридесет година касније, на тражење Тепићеве породице и српских институција, нису испоручили његово посмртне остатке. На другој страни, у Козарској Дубици су према хрватским гардистима који су 1995. године погинули у Дубици, локалне власти РС поступиле другачије.
– У агресији на Републику Српску из Хрватске, у Козарској Дубици је погинуло девет гардиста који су 18. септембра 1995. године овдје убили 45 српских војника и цивила. Привремено су били покопани на гробљу у Козарској Дубици али већ 1996. године, на тражење породица и власти из Хрватске, они су безусловно ексхумирани и враћени. Питам, ко је у овом случају био агресор а ко бранитељ. Волио бих да нам Бисера Турковић објасни и ту ситуацију – казао је Бундало реагујући на буру у региону због спомен плоче Милану Тепићу у Бањалуци.