Интервју: Др Перица Бундало, посланик у НСРС и предсједник ОО ПДП-а Козарска Дубица

РТВКД: Господине Бундало, ево посљедњих дана пратимо скупштинска засједања, видимо Вас за скупштинском говорницом, залажете се за она питања која сте промовисали у предизборној кампањи за Опште изборе. Једна од тих тема је Доња Градина, уређење Спомен подручја. Изгледа да је дошло вријеме да се коначно ово подручје уреди и добије оно мјесто које заслужује.

Перица Бундало:
Народна скупштина РС је од самог конституисања, тамо негдје крајем новембра мјесеца врло интезивно радила, што је јавности Козарске Дубице и Републике Српске познато, дакле, не само у процесу доношења буџета него, ево и низу заосталих извјештаја, и информација које нису разматране у последњем полугодишту прошле године и наравно, била је прилика да се разматрају многа питања од ширег интереса.

Некако се погодило да је стицајем околности неколико питања од важности за нашу општину и за регију Приједор дошло на дневни ред. Али, прије, него што одговорим на ваше питање ћу рећи да сам се, након избора за посланика у Народну скупштину, опредјелио да првенствено радим у интересу општине Козарска Дубица и регије Приједор. Дакле, са тог становишта неколико ствари, о којима смо ми годинама причали и које смо посебно наглашавали у кампањи за Опште изборе прошле године, биле су на дневном реду чиме смо добили прилику да на њима снажно инсистирамо.

Морам, ево и овом приликом рећи да је посебан предмет мог интересовања и мог ангажовања у Народној скупштини и свакако једно од најважнијих питања, питање коначног уређења и изградње Спомен подручја Доња Градина. Морам подсјетити да се ове године, навршава 70 година од пробоја посљедњих јасеновачких логораша и 70 година од побједе на фашизмом. Шта су Козарска Дубица и њени градјани истрпили и колике су жртве поднесене у Другом свијетском рату, нема потребе посебно наглашавати. Сви ми то знамо, али то сјећање, те чињенице, морамо сачувати за будућност и за покољења које долазе. Наравно, говорити о Доњој Градини подразумијевало би можда и много ширу тему и више саговорника и значајније вријеме. Ја ћу рећи само да се ван сваке сумње ради о мјесту највећег страдања Српског народа, да се ради о једном граду под земљом, метрополи чак, ако бисмо рачунали и могуће потомке жртава које тамо почивају. Подсјетићу такође, да је Народна скупштина давно, прије више од 20 година, утврдила обавезу да се до краја 1996. године донесе Програм уређења Спомен подручја Доња Градина. Нажалост, то је урађено тек децембра 2011. године. Народна скупштина је тачно 15. децембра 2011. године донијела Програм уређења Спомен подручја Доња Градина. Ја ћу само кратко подсјетити ради оних који можда не познају ту материју, да тај Програм сасвим прецизно и јасно опредјељује шта Спомен подручје Доња Градина мора садржавати, односно да мора имати један прилазни плато, да има музеј, истраживачки центар, да има макету логора Јасеновац и комплетног подручја Градине, да има један административни и образовни центар, манифестациони плато, плато за комеморације, да има вјерски објекат за Србе, Јевреје и Роме под једним кровом, што ће бити јединствена ствар у свијету и дакако, да има споменик жртвама. Влада Републике Српске и власти у последњих десетак година су се више пута, ја бих рекао, покушавали бавити овим питањем. Чак је на одређен начин 22. априла 2012. обиљежен почетак радова на меморијалном центру Доња Градина. На жалост, није се отишло даље од полагања спомен плоче. Ја сам искористио прилику код усвајања буџета Републике Српске за 2015. годину, те изашао са једним амандманом и једним приједлогом закључка. Амандман је прихваћен, закључак је једногласно усвојен од свих посланика у Народној скупштини. Укратко речено, учетворостручена су првобитно предвиђена средства, као средства за капитална улагања у Спомен подручју Доња Градина. Она сад износе 200 000 КМ, а истовремено је прихваћен закључак да Влада без одлагања крене у процедуру доношења, односно израде пројекта меморијалног центра у Спомен подручију Доња Градина. И морам рећи да је након што је то прихваћено у Народној скупштини министарство већ кренуло у активности, формирало је одбор за израду пројекта и ја сам потпуни оптимиста. Мислим, да смо коначно то питање покренули с мртве тачке и да ћемо врло брзо бити у ситуацији да имамо пројекат уређења и да коначно видимо прва обиљежја у Спомен подручју Доња Градина.

РТВКД: Господине Бундало у оквиру расправе на Народној скупштини о Просторном плану Републике Српске 2015/2025 нашао се Ваш приједлог и о изградњи брзог пута, Приједор-Козарска Дубица-Доња Градина. Како је овај приједлог прошао?

Перица Бундало:
Прије свега морам да казем да просторни план сваке заједнице, у конкретном случају Републике Српске се другачије може назвати техничким уставом. То је један, у сваком случају свеобухватан документ, који у техничком смислу предпоставља све оно што ће се у неком периоду за који важи просторни план покушати урадити. Наравно, ни један просторни план, ни у развијенијим земљама није идеалан и немогуће је очекивати да се све то изгради и практично реализује. Медјутим, увијек се одређују приоритети и увјек се тежи изградњи и уређењу оних пројеката који за грађане одређених подручја имају највећи значај. Ја морам подсјетити да сам у претходном мандату, негдје септембра 2007. године, када је доношен Просторни план Републике Српске до 2015. године, а данас се ради о измјенама и допунама тог истог Просторног плана, дјеловао амандмански, и тада је мој амандман усвојен у Народној скупштини. Тај амандман је практично садржавао потребу, односно идеју изградње брзог пута Приједор-Козарска Дубица-Доња Градина. Овај пут је предлагач отишао даље. Препознао је значај тог пута за читаву Приједорску регију, и сада у Просторном плану стоји почетак и завршетак брзог пута Приједор-Козарска Дубица-Доња Градина. О аргументацији ја сада не бих говорио. Рећи ћу само да је овај пут најближи излаз на аутопут Београд-Загреб за око 450 000 становника западног дијела Републике Српске и сјеверозападног дијела Босне и Херцеговине. Дакле, сви градови од Приједора, па до Санског Моста чак и Петровца, Бихаћа и тако даље, су оријентисани на овај путни правац као најближи излаз и у западну Европу и према Истоку. Поред тога, везано за регију Приједор, а морамо уважити чињенице да рецимо, Приједорска регија са 6 општина које садржава (ради се о Приједору, Оштрој Луци, Новом Граду, Крупи на Уни, Костајници и Козарској Дубици) учествује са око 9,16% укупног спољнотрговинског промета Републике Српске, са 13.38% извоза Републике Српске, а на овом подручју је према, додуше нешто ранијим подацима, зивјело 16% становника Републике Српске. То су дакако подаци који ми дају за право да и даље радим максимално на томе да се овај пројекат реализује. Мислим да је он препознат, не само од стране људи који су ослоњени, на нашу општину и подручје Козарске Дубице, него сам добио и увјеравање и у Приједору да им је тај путни правац чак у приоритету у односу на изградњу путног правца према Бања Луци. Подсјетићу да на овом подручју имамо велике привредне потенцијале који су извозно орјентисани. Ради се о нашим великим предузећима, као што је Хемијска прерада кукуруза, Млијекопродукт, Унаплод, Предионица, Демпсон, Зептер, Приједорчанка и многи други велики привредни објекти на овој регији. Такође, морамо у овом контексту поменути културна, историјска и друга одредишта као што су Доња Градина, Манастир Моштаница, Мраковица, Национални парк Козара, Бања Мљецаница итд. У сваком случају овај путни правац за оне који разумију шта саобраћајнице и путеви оваквог значаја представљају за одређена подручја, има по мом дубоком увјерењу немјерљив значај и мислим да ће када буде изграђен препородити читав овај крај.

РТВКД: Још један путни правац је занимљив за који се Ви залажете, а то је путни правац Моштаница-Мраковица. И за тај путни правац постоји интерес грађана, сви би вољели да се тај пројекат реализује.

Перица Бундало:
Ово је један пут који има другачију категоризацију, у техничком смислу, али бих рекао не мање значајан, посебно за нашу општину. То је једини регионални пут у Републици Српској који је у овом тренутку непроходан. Морам подсјетити, то наши старији суграђани посебно знају, 1972. године када је изграђиван споменички комплекс на Мраковици, да се тим путем одвијао аутобуски саобрацај. Нажалост дошли смо докле смо дошли. То је наша прича, кад кажем наша прича, прича коју Партија демократског прогреса у Козарској Дубици потенцира већ добрих 15 година. Стално на том инсистирамо и општина је 2006. године, док смо овдје били кључни носилац локалне власти, чак и финансирали израду пројекта тог пута. Дакле, постоји пројекат који је касније прошао ревизију. Он је у међувремену нешто промијењен. Сада се ради о дијелом другој траси, јер се тражи варијанта да се тај пут изгради са мање финансијских средстава. Међутим, то је сад мање важно. Рећи ћу само да и због тога само то посебно наглашавао, неки појединци, да се нико не увриједи, ја бих рекао чак минорни ликови, машу около неким својим заслугама око тог пута. Ја нећу ниста ружно на ту тему да кажем. Свачији допринос је добро дошао, али ако неко има право да о овом говори пуним устима и с поносом, онда је то ПДП и онда су то људи који тај пројекат, „гурају“ већ деценију и по. Морамо поменути овом приликом да су сви пресједници Влада Републике Српске у задњих десет година барем једанпут годишње, сваки пут кад дођу горе на Моштаницу, у августу мјесецу, обећавали: почеће пут, биће изграђен идуће године итд. Ја сам искористио последње редовно засједање Народне Скупштине на актуелном часу сасвим директно и отворено питао предсједницу Владе: шта се са тим планира? Да ли су одвојена средства? Је ли то у плану јавног предузећа Путеви РС? Добио сам чврсто увјеравање да, додуше не комплетна, не сасвим у пуном износу потребних средстава, али нека почетна иницијална средства су обезбјеђена. Ја вјерујем да ће то кренути већ ове године, а кад крене онда у принципу није потребно много времена да се то и заврши. Шта ће то значити за овај крај? Рекао бих да то није само велики значај у саобраћајном и туристичком смислу, него и историјском смислу. Симболично ће овај путни правац повезати Доњу Градину, Манастир Моштаницу из 11. вијека, споменички комплекс на Мраковици, дакле и симболично повезати 1 000 година историје Српског народа на овом подручју.

РТВКД: У оквиру регионалног развоја господине Бундало Ви се залажете за развој и унапређење судства, а тако се залажете за отварање Окружног и Окружног-привредног суда у Приједору, као и за оживљавање Основног суда у Козарској Дубици?

Перица Бундало:
Имали смо прилику, како сам у уводу рекао, да на последњем наставку друге редовне сједнице Народне скупштине између осталих материјала расправљамо и о годишњем извјештају Високог судског тужилачког савјета и о већ поменутом Просторном плану Републике Српске од 2015. до 2025. године. И једно и друго питање се на одређени начин дотиче и овог сегмента укупне организације функционисања Републике и у погледу Приједорске регије. Хоћу овдје да нагласим да је јула 2012. године донесен закон којим су установљени поред, до тада постојећих градова у Републици Српској Бањалуке и Источног Сарајева и градови Требиње, Добој, Бијељина и Приједор. Сви ови градови осим Приједора имају и Окружне и Окружне-привредне судове. Једино Приједор је остао практично, из не знам којих разлога, по страни и уважавајући чињеницу да је у Просторном плану снажно наглашена потреба изградње, односно потреба фукционисања регије Приједор са припадајућих 6 општина, ја сам изашао са приједлогом закључка на Народну скупштину којим се тражи да у Приједору отпочне са фукционисањем Окружни суд као суд редовне надлежности и Окружни-привредни суд. Сваком ко је имало у овој области је потпуно јасно да ће функционисање и једног и другог суда приближити дакле, прије свега привреди, а онда и грађанима остваривање права из области правосуђа. То је свакако у функцији и поновног отпочињања рада Основног суда у Дубици. Дакле успостављањем Окружног суда у Приједуру ће морати поново да се врати Основни суд у Дубицу, који је по мом мишљењу тамо негдје 2003. године потпуно непотребно и укинут. Дакле, људи који су га опслуживали данас путују у Приједор и праве додатне трошкове. Томе треба додати силне трошкове и губљење времена грађана који су на одређен начин упућени да остварују своја права и без обзира на те судбене дане које имамо овдје, мислим да суд у Козарској Дубици треба и мора да почне са функционисањем. Ми смо, опет као локална власт 2006. године, створили материјалне претпоставке, тамо су канцеларије и све остало што се у материјалном смислу подразумјева и неопходно је за функционисање једног суда. Све је већ одавно спремно. Практично, те људе који сад путују у Приједор на посао сад треба преусмјерити да раде овдје и без икаквих додатних трошкова имаћемо остваривање правосудне функције потпуно у служби грађана Козарске Дубице. Морам нагласити да је овај мој приједлог закључка, којем су се касније придружили и неки посланици ДНС-а и посланици СНСД-а и СДС-а са овог подручја, једногласно прихваћен у Народној скупштини, што ми чини једно посебно задовољство. Потпуно сам увјерен да ће влада морати испоштовати закључак Народне скупштине, и ево и у овом сегменту чинимо нешто што је од интереса за наш град и за ову регију.

РТВКД: Господине Бундало имати два народна посланика у Народној скупштини Републике Српске је значајно за једну општину, мада живимо ево у тешким економским приликама, како сарађујете са послаником Српске демократске странке и уопште каква је међустраначка сарадња?

Перица Бундало:
Ја бих рекао да је та чињеница коју сте нагласили велика ствар за Козарску Дубицу. Камо среће да смо и раније имали више људи на утицајним мјестима. Мислим да бисмо лакше остваривали и ове ствари о којима смо говорили. Морам нагласити да са господином Бањцем имам врло, врло коректну сарадњу, иако припадамо двјема различитим политичким партијама. Имамо сарадњу на идејама које се тичу реализације интереса за општину Козарска Дубица и за њене грађане. Ја додуше у оквиру свог посланичког клуба имам мало већу слободу и то ми даје веће могућности, већу ширину да урадим неке значајније ствари, али господин Бањац својом агилношћу и амбициозношћу свакако доприноси тим заједничким циљевима. Мислим да и у будуће, договарањем можемо учинити много. Нису то само ове ствари о којим смо сада говорили, бице још идеја и још пројеката и заједнички можемо урадити пуно тога за нашу општину. И СДС и ПДП припадају Савезу за промјене, дакако нису то исте партије, не можемо се увијек и у сваком погледу и по сваком питању у потпуности слагати, али за сада та сарадња функционише добро и ја надам да ће она и у наредном периоду бити успјешна и на добробит грађана.

РТВКД: Ево прилике да се осврнемо и на ситуацију у локалној заједници, наравно ријеч је о буџету, све нас интересује, каква је ситуација? Знамо да је на снази одлука о привременом финансирању. Каква је по вашој оцијени ова година? Ево на старту смо, каква ће бити када је у питању прилив средстава и буџет ове заједнице?

Перица Бундало:
У једној реченици бих рекао да нас чека врло, врло тешка година, и врло тежак наредни период. Чини се да је дошло на наплату све оно што је рађено задњих шест, седам година. Нећу се дакако враћати на оно што је било у периоду 2008-2012 године. Сада испаштамо много тога што је лоше урађено у том периоду, а ја бих рекао, да не будем само критичан него једним дијелом и самокритичан, да се ни ова општинска гарнитура није с потребном дозом храбрости ухватила у коштац с проблемима који су били предвидиви и које смо ми наглашавали већ 2012 године. Дакле, да смо се окренули сви заједно рјешавању тих питања и тих проблема већ тада, било би сад много лакше. Међутим, шта је ту је, чињеница је да од планираних буџетских средстава за 2014. годину која су износила неких 10 500 000,00 КМ, приходовна страна у буџету је само 8 400 000,00 КМ. Чак се не може очекивати обзиром на трендове који су присутни почетком ове године, да ће у овој години средства бити и толика. Једноставно, уколико не желимо зауставити све основне фукције у општини, мораће се повлачити изузетно болни потези и повлачити одређени резови који ће подразумјевати и најнепопуларније мјере, дакле од гашења одређених институција, отпуштања радника, смањивања права и тд и тд.

Ми смо свјесно пред Нову годину зауставили доношење буџета, јер мислим да апсолутно нема смисла донијети буџет који је фиктиван и на папиру, надати се да ће бити боље, а реално таква очекивања не стоје. Ишли смо на одлуку о привременом финансирању. Наредних дана ће бити одржана једна тематска сједница Скупштине општине, која треба да усвоји један озбиљан програм мјера штедње и рационализације, и након тога, из тога би требало да проистече будзет за 2015. годину. Он мора бити мањи, ја бих рекао, најмање за 2 000 000,00 КМ, у односу на буџет 2014. године, и томе ће се сви морати прилагођавати. Није оптимистично, међутим, морамо бити рационални, морамо бити реални, долази врло, врло тешко вријеме за општину и наравно грађане који преко општине остварују своја одређена права.

РТВКД: Већ дуго говоримо о немогућности отварања граничног прелаза, поновног отварања у граду. Смо смо заинтересовани за то, међутим има се утисак да се не може пуно утицати да до тога дође. Господине Бундало ево можда да кажете грађанима који су заиста заинтересовани за овај прелаз. Хоће ли коначно бити отворен?

Перица Бундало:
Да је било среће није га требало ни затварати. Неко ко је прије годину и по, двије дана, у Сарајеву, у оно вријеме прије уласка Хрватске у Европску унију био надлежан да о том води рачуна једноставно је превидио да Козарска Дубица има два гранична прелаза: у Доњој Градини и у самом граду. Дошло је до затварања граничног прелаза за путнички саобраћај у центру града и он је данас само малогранични прелаз. Грађани најбоље знају колико штете због тога трпе, посебно грађани који су оријентисани или живе и раде са једне или друге стране, а и привредници због оног што се у економском смислу може сматрати као посљедица циркулације и проходности грађана. То није надлежност локалне власти. Ми са аспекта локалне власти чинимо и чинили смо све да вратимо статус тог прелаза за путнички саобраћај, није надлежност ни републичке власти и ја ћу сада рећи да је то једино, прво и најважније питање на којем сам инсистирао код Предсједника Пресједништва Босне и Херцеговине господина Иванића, и он се тиме већ озбиљно бави. Чекало се да прођу предсједнички избори у Хрватској, да прође инагурација, морам ево и јавно рећи да предсједник Иванић из времена када је он био министар вањских послова као и госпођа Колинда Грабар Китаровић имају врло коректне односе. Иванић ми је лично прије извјесног времена пренио да је већ у том правцу предузео одређене кораке. Надлежност међудржавних комисија Босне и Херцеговине и Хрватске је таква да без посебних процедура могу тај гранични прелаз отворити чак и до 8 мјесеци годишње. Мислим да ће се у том правцу, не смијем бити преоптимистичан, не знам шта се може сваки дан у том правцу догодити, али сам благи оптимиста и мислим да ће се нешто у том смислу десити, већ ове године. Ја барем једном недељно подсјетим предсједника Иванића на то питање и то је једина обавеза коју он има спрам Козарске Дубице. Обећао је чврсто и ја му вјерујем.

РТВКД: Господине Бундало ставили сте се на располагање грађанима да им помогнете уколико буде за то потребе и наравно у оним областима у којима можете. Могу ли Вас грађани Козарске Дубице потразити у канцеларији народног посланика? Постоји ли та канцеларија у општини и можете ли им помоћи?

Перица Бундало:
Ја додуше немам посебну канцеларију за такве потребе (за пријем грађана и странака), иако је већ четири мјесеца од избора. Надам се да ће то бити рјешено у скорије вријеме. Али, то не смета, ту сам, кад год сам у Дубици, кад немам обавеза у Бања Луци, свугдје и увјек, на располагању грађанима. Добро сте рекли не може ни један народни посланик да ријеши свако питање, посебно питање које се тиче неког личног статуса и личних питања и проблема, али за све оно што је у мојој могућности, мојој надлежности, стојим на располагању и врло радо ћу учинити све да помогнем. На крају крајева ови грађани су ме и бирали и моја првенствена обавеза је изаћи у сусрет грађанима ове општине, па тек онда шире регије и оно што подразумјева надлежност народног посланика у смислу уставних и других обавеза. Наравно, још једном се враћам, прије свега фокус мог дијеловања, фокус мог интересовања у оквиру надлежности Народне скупштине, биће на правцу реализације ових пројеката о којима смо говорили. Дакле, мислим да ће ове ствари које смо снажно „погурали“, да тако кажем, у Народној скупштини преко извршне власти, оног момента када се буду ријешиле, једна по једна, а ја вјерујем да су све рјешиве, дати у једној дужој перспективи реалну наду за оптимизам и бољи живот грађана на подручју наше општине и ове регије.

Комплетан интервју преузет од РТВКД