Интервју Перо Каран кандидат за начелника општине – МАТЕМАТИЧАР У ПОЛИТИЦИ

Кандидат опозиције за начелника општине на предстојећим локалним изборима у Козарској Дубици je Перо Каран из ПДП-а.  Његову кадидатуру за начелника подржао је и СДС, један број других мањих странака, али и велики број грађана наше општине који у јавности, због политике владајућих странака, најчешће не смију изнијети свој став.

Перо Каран је јавности наше општине, због политичког ангажмана и јавних функција које је обављао, познат већ дужи низ година, али мало ко зна какав  је Перо Каран изван политике – да се годинама успјешно бави пољопривредом, да организује велики број друштвено корисних акција и да је врхунски математичар.

Господине Каран, кад би Вам неко поставио питање ко сте, одакле сте и чим се бавите шта бисте му рекли?

Рекао бих да сам рођен 1976. године у Босанској Дубици, да сам завршио Економски фалкултет у Бањој Луци, да сам ожењен и да живим у Слабињи. Што се тиче мог досадашњег радног искуства, рекао бих да сам четири и по године водио канцеларију микрокредитог друштва „Синергија“ у Козарској Дубици, да сам такође био четири године директор општинске Агенције за развој, а онда и помоћник директора те исте Агенције. Био сам двије и по године начелник Одјељења за привреду. Тренутно радим  за једно осигурање, живим у Слабињи, а са братом се бавим и пољопривредом.

Радите ли пољопривреду само за себе или радите на велико, за продају?

Брат и ја радимо пољопривреду на велико. Он мало више ради тај дио за продају, односно за тржиште, док ја радим мало више за потребе нашег домаћинства. Бавимо се ратарством. Све што произведемо продамо овдје на локалу.

Колико дуго сте члан ПДП-а? 

Ја сам у ПДП-у од оснивања, од септембра 1999. године. Значи већ више од 21 годину. Тренутно сам потпредсједник Општинског одбора, а члан сам и Главног одбора ПДП-а.

Колико сте пута били одборник у Скупштини општине?

Биран сам за одборника у три мандата. Био сам одборник од 2008. до 2012. године. Па сам поново изабран за одборника 2012, али сам тад морао вратити мандат јер сам постао начелник Одјељења за привреду у општини. За одборника сам опет изабран 2016. и на том мјесту сам до сада. Значи за одборника сам изабран три пута.

Шта радите у слободно вријеме?

Слободног времена и немам нешто пуно, зато што имам пуно обавеза око пољопривреде. Ипак трудим се да организујем и неке друштвено корисне акције у Слабињи. Често, на примјер, организујемо акције уређења села и околине. Ево већ 13 година организујемо акцију кошења локалног гробља и то три пута годишње. Позовем народ, радимо, и стварно не дам политику споменути. Ја први никад не спомињем политику а ни остали не спомињу, јер смо ту да уредимо гробље како доликује у знак сјећања на наше претке, не мора увијек и све бити политика.

Које ауто возите?

Возим Шкоду Октавију 2008. годиште. Шкода је доста добар ауто, поуздан, штедљив. Право да кажем ја, нпр. BMW, не бих никад возио, да имам не знам колико пара, не патим од тога.

За који клуб навијате, бавите ли се спортом?

Нисам неки спортски тип, то никад нисам био, али навијам за Црвену звезду одувијек. То се Гробарима можда неће свидјети (смијех), али тако је.

Имате ли неки препознатљив надимак?

 Сви ме знају као одговорног, прецизног, поузданог.  Ја сам од раније био познат као ђак генерације, у основној школи, у средњој школи, а онда кад сам почео радити, прво у „Синергији“, а потом и Агенцији за развој, кажу да сам задржао те особине. И онда кад је неко одговоран, вриједан, прецизан онда ти и не дају неки надимак. У шали, у кругу најбољих пријатеља, имам нека 2-3 математичка надимка, али ни један није нешто широко прихваћен па да сам препознатљив по томе.

С обзиром да сте 1976. годиште, јесте ли били учесник протеклог рата?  

Ја сам факултет уписао 1995. године након завршене средње школе, а онда сам отишао у Војску. Нисам стигао директно бити у рату, али имам уписано учешће у рату до јуна 1996. године до кад се то водило.

Да ли има још нека занимљивост, а да је нисмо споменули?  

Оно што је занимљиво, то знају они који ме од раније познају, да је моја велика љубав математика. Био сам ђак генерације у основној и средњој школи, а најбоље ми је ишла математика, па су сви од 6. разреда мислили да ћу бити професор математике. Волио сам математику, баш ми је добро ишла, био сам на општинским такмичењима из математике, 6. 7. и 8 разред, ту сам увијек побјеђивао. И онда је та 1995. година кад сам завршавао средњу школу, била баш хаотична, крај рата, кренуо је и тај егзодус Срба. Ја сам мислио уписати математику у Београду, али због сплета тих околности нисам могао и одлучио сам да упишем Економију у Бањој Луци.  Углавном сви студенти Економије имају проблема са математиком, хоће ли неко завршити економију зависи од прве године, тј. хоће ли положити Статистику и Математику, мени су то била два најлакша испита. Данас се бавим економијом, али у науци математика је моја прва љубав.

Играте ли шах, математичари су добри у шаху?                  

Шах сам добро играо, али не памтим кад сам задњи пут играо. Данас се углавном бавим другим стварима. Прије свега политиком и пољопривредом.

Какви су ваши планови за будућност?

У сваком случају намјеравам остати овдје, бавити се политиком, покушати нешто промјенити на боље. Циљ ми је да људи, посебно млади, више не одлазе одавде, да сви радимо и живимо од свог рада. Желим развијати и Дубицу и своју Слабињу, односно да се једнако добро живи и у граду и на селу. Једноставно, борим се и борићу се да живимо као сав нормалан свијет.